Poslovna pratnja daaa striptiz za pismene,ili dve boje belo...
Ja sigurno ne znam razliku izmedju sivog i crvenog srafa...ali ja znam sta zelim..Ja znam sta me boli...Ja znam da sam zelela u jednom momentu nesto drugo da cujem od tebe...Ja znam sta je realnost...Ja znam sta ti mogu dati...Mi znamo sta nam je potrebno...
Ne postoji jednostavno uzimanje bez davanja.Dve egocentricnosti sudarene u vanvremenskom prostoru.Iako jedna za nijansu kasni.Dva glasa prozeta zeljom,mnogima koji ih cuju neprepoznatljivom a nama tako jasnom.Cini se da na trenutak kada bi prosli rukom kroz vazduh ne bi ostali praznih saka.Naboj istinske potrebe i ljubavi bi ostao zarobljen medju prstima i pri najmanjem stisku bi se pretvorio u vilinski prah koji daje mogucnost odvajanja od zemlje i putovanja kroz vreme.Sve sustinski danas neizgovoreno nema efekta na edokrinoloski sklop dva tela koja luce endorfin,pri samoj pomisli na ispunjenje,koje sa duhovnom konekcijom nema nikakve veze.Nidje veze.Opustenost koja je tako dragocena,koja se javlja kao prirodno stanje kada samo zajedno,stvara napetost samo iz jednog jedinog razlog,nemoci spajanja tog trenutka,na tom mestu.Mestu koje nas spaja i razdvaja.Osmeh tako neusiljen tako iskren,oci traze suocavanje,prsti traze kozu,jezik trazi usta,telo trazi komunikaciju.Nedostajes mi.Volim te.Nedostajanje prati dubok uzdah iz stomaka,volim te prati duboki osecaj obozavanja i oslobodjenosti uma od bilo kakvih blokada postavljenim od strane sredine i tudjih misljena.Savrseno oblikovan krug sa dva centra.Povlacenjem simetricnih krugova iz oba centra stvara se divan geometrijski cvet samo meni shvatljiv.A mene svaki cvet podseca na ruzu.Jednom dobijenju.Od tebe.Na dsert rose,pesmu koju slusam dok ovo pisem.Da volim te.Volim tvoju licnost u originalnom pakovanju bez konzervansa..Rok trajanja neogranicen...Kao vino...
Mislim,dakle nisam prisutna
Lezali smo jedno pored drugog u nekom polumraku i pricali.Dodirivala sam te dok si govorio.Nezno, samo jagodicama prstiju,ispitivajuci tvoje usne,tvoje lice,obraze.Dopustio si mi to.Na svakom delu tvoga lica zadrzavala sam se citavu vecnost,iako je vecnost za nas nekada znacila samo par minuta,da bih kasnije kada ne budes pored mene i kada zatvorim oci mogla da te docaram.Vrat.Ruke.Ramena.Prelazila sam rukama preko celog tvog tela.Blago.Polako.Nevino.Ispitivala sam te vrhovima prstiju i usana.Dala bih ti svu neznost ovog sveta.Jer ti to zasluzujes.Vreme ce proci.Ostace neznost.Bliskost.Toplina i ispunjenost jednog neuhvatljivog trenutka.Zatvorila sam oci i isto tako jasno zatvorenih ociju videla ono sto osecam pod vrhovima prstiju.Pricao si sta volis.Ge si.Sta si.Zasto si.Govorio recima pokretima mirisima,slutnjama.Otkrivala sam na tebi neki deo tvog tela koji ce zauvek ostati moj.Bez obzira na sve,da ga nosim u sebi i kada secanje na nas bude samo izmaglica kojom sam obavijena.Mozda ce to biti tvoje usne ili oci ruke ili sake.Ali taj deo ce ostati samo moj kada jednom resis da odes iz mog zivota.Samouveren,narcisoidan,neranjiv,pomiren,svoj, slobodan.Ali tebe vise niko nece imati kao ja.Mada zbog toga jer ja ne zelim da te imam,ja zelim da ti se dam.Da osetis sta je moja ljubav.A moja ljubav si ti.Tebi sam predala dusu za saku ljubavi i ne kajem se jer uzivam u tebi u svakom trenutku,da li si svestan toga.Ruke,sake prsti isprepletani za most cvrsci od celika.Da preko njega prelaze dragocenosti pogleda,daha, poljubca i onih krkih reci koje ti mogu reci samo sapatom.