Mislim,dakle nisam prisutna
Lezali smo jedno pored drugog u nekom polumraku i pricali.Dodirivala sam te dok si govorio.Nezno, samo jagodicama prstiju,ispitivajuci tvoje usne,tvoje lice,obraze.Dopustio si mi to.Na svakom delu tvoga lica zadrzavala sam se citavu vecnost,iako je vecnost za nas nekada znacila samo par minuta,da bih kasnije kada ne budes pored mene i kada zatvorim oci mogla da te docaram.Vrat.Ruke.Ramena.Prelazila sam rukama preko celog tvog tela.Blago.Polako.Nevino.Ispitivala sam te vrhovima prstiju i usana.Dala bih ti svu neznost ovog sveta.Jer ti to zasluzujes.Vreme ce proci.Ostace neznost.Bliskost.Toplina i ispunjenost jednog neuhvatljivog trenutka.Zatvorila sam oci i isto tako jasno zatvorenih ociju videla ono sto osecam pod vrhovima prstiju.Pricao si sta volis.Ge si.Sta si.Zasto si.Govorio recima pokretima mirisima,slutnjama.Otkrivala sam na tebi neki deo tvog tela koji ce zauvek ostati moj.Bez obzira na sve,da ga nosim u sebi i kada secanje na nas bude samo izmaglica kojom sam obavijena.Mozda ce to biti tvoje usne ili oci ruke ili sake.Ali taj deo ce ostati samo moj kada jednom resis da odes iz mog zivota.Samouveren,narcisoidan,neranjiv,pomiren,svoj, slobodan.Ali tebe vise niko nece imati kao ja.Mada zbog toga jer ja ne zelim da te imam,ja zelim da ti se dam.Da osetis sta je moja ljubav.A moja ljubav si ti.Tebi sam predala dusu za saku ljubavi i ne kajem se jer uzivam u tebi u svakom trenutku,da li si svestan toga.Ruke,sake prsti isprepletani za most cvrsci od celika.Da preko njega prelaze dragocenosti pogleda,daha, poljubca i onih krkih reci koje ti mogu reci samo sapatom.