spletkarenje sa spostvenom dusom

Kazu da se zlocinci uvek vracaju na mesto zlocina.Ja svoj povratak planiram ovih dana samo bez tebe.Volim to mesto ali sam ga mesecima izbegavala,ali redovno secala,ozivljavala u svojim snovima i na javi.Ostalo je zapisano secanje na nekoj od stanica duse i pamacenjem ga ovekovecavam dok me ima...ili kada me dotakne,kada slpetkarim sa sopstvenom dusom i ostavljam na volju prstima da plesu po tastaturi u ritmu misli.Ples u krugovima nasih zivota u okvirima nasih godin,ples bez baletakni na vrhovima nasih nadanja i zelja.Ples na vrhovima zelja  ali i okret na korak od istine.Ples uspona i padova gde se vrtimo na ringispilu jednostavne slozenice,volim te, i slozenog pitanja zasto bas ja .Ples cutanja i igra skrivaca dok se otvaramo drugim...i tako u krug.

Povratak na to mesto i sama pomisao na jedan novambar budi u meni jedan drhatj.Drhataj.Ni lagan,ni ceznjiv, ni bolan,ni stastan,ni treptav,ni smesan tek drhtaj.Sto me na istom raskrcsu svaki put kada ostanem bez dnevne doze tvoje neznosti porazi i podseti da sam dete sto se ne boji samo kada ga volis.