Nedelja, Maj 13, 2018

Kada bismo mogli

Kada bismo mogli otici zajedno tamo gde sam bila sama. Kada bismo mogli da spojimo ruke na momenat,da dopustimo da osecanja prodju kroz nas i odvedu nas daleko od stvarnosti na mesto koje je samo nase i na kome cemo biti spojeni vise nego sto smo to ikada bili i ostanemo tako zaneseni ljubavlju koja nas spaja, izvan vremena, sveta i svega sto bi nas ikada moglo razdvojiti, stapajuci se jedno sa drugim, sve do momenta kada postajemo jedno srce, jedna dusa i jedno telo....Kada bismo mogli zaboraviti stvari koje nas dele i razdvajaju,zaboraviti,na tren,nase propisane i dodeljene uloge koje igramo,nekad sa voljom,nekad sa tugom,nekad uspesno,nekad nevesto....da ih zaboravimo,i da podelimo ovo sto osecam sada,bas sada.Kada bismo mogli biti zajedno da te poljubim i zagrlim tako snazno da osetis da si mi sve i nikada ne pozelis da me pustis. Kada bismo mogli da zaspimo zagrljeni i probudimo se ujutru jedno pored drugog... Eh,kada bismo mogli...ja bih te nezno dotakla pogledom onako naivno trepcuci igrala igru zavodjena iako znam da igre ne volis ali bih iskrom vatre kojom gorim kada si kraj mene zagrejala tvoj umoran pogled i kada pogledas u moje oci znao bi koje je boje ljubav.Sklopila bih ruke oko tvoga vrata i neznim zagrljajem ti rekala volim te.Eh kada bismo mogli..

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me